Важни датуми у историји Краљева

Далека историја

301

Од 4. века се на подруцју околине данашњег Краљева развијају значајна римска насеља, од којих су најпознатија: Рајановац (Трајановац), на левој обали реке Рибнице, на коси Стрменику (око 7 км од данашњег Краљева) и Јанок, на месту на коме се данас налазе Месна канцеларија и ОШ у Конареву.

Студеница

Mar 3, 1183

Манастир Студеница - Званични сајт Године 1183. почела изградња манастира Студенице.

Жича

Mar 3, 1206

Манастир Жича Година 1206 почела изградња манастира Жиче.

Жича постаје седиште Архиепископије

Mar 3, 1219

Године 1219. након стицања самосталности српске православне цркве Св. Сава одређује Жичу за седиште прве српске Архиепископије.

Маглич

Mar 3, 1300

У Ибарској клисури, око 20 км. од Краљева, сазидан је средњевековни град - тврдава Маглич.

Рудо Поље пало под турску власт

Mar 3, 1457

Подручје Рудо Поља дефинитивно пало под турску власт.

Први попис становника

Mar 3, 1476

Године 1476. извршен први попис становника Рудо Поља.

Карановац

Mar 3, 1570

Године 1570. први пут се помиње Карановац.

Турци спалили Студеницу

Mar 3, 1699

Године 1699. Аустро-турски рат завршен Карловачким миром, после кога су се Турци свирепо светили српском народу, који је у том рату учествовао на страни Аустрије. Измеду осталих српских манастира Турци су опљачкали Студеницу и посекли тамо затецене калуђере.

Пожаревачки мир

Mar 3, 1718

Године 1718. измеду Турске и Аустрије закључен је, на 24 године, Пожаревацки мир, којим је Аустрија добила Србију северно од Западне Мораве, на чијој је левој обали била граница. Тако је Карановац, и у том периоду, остао на турској територији.

Нацртана прва карта Карановца

Mar 3, 1737

Године 1737. настала је аустријска географска карта на којој је уцртан минијатурни план Карановца. Недалеко од њега, на самој десној обали Западне Мораве, означено је (истим типом слова, али мањим) село Карановац.

Београдски мир

Mar 3, 1739

Године 1739. београдским миром завршио се Аустро-турски рат (1737-1739). Турска је поново овладала Србијом, а у данашњем краљевачком крају опустела су и била - извесно време -потпуно ненасељена места: Витановац, Витковац, Гледић, Дрлупа, Карановац, Лешево, Милавчић, Опланићи, Печеног, Чукујевац и Бокчиновици (данас Петропоље)...

Мошти Св. краља Стефана Првовенчаног у Карановцу

Mar 3, 1789

Године 1789. за време Кочине крајине, односно за време Аустријско-турског рата 1788-1791, мошти Св. краља (Стефана Првовенчаног) су после склањања из манастира Студенице 8 дана биле сакривене у Карановцу.

Аустријска војска ушла у Карановац

Nov 21, 1789

Аустријска војска ушла у Карановац

Куга покосила становништво Карановца

Mar 3, 1792

Осим у Каранова кугом су били заражена и подручја Београда, Смедерева, Ваљева, Шапца и других градова.

Антоније Ристић ранио Турчина Пљакића

Mar 3, 1804

Године 1804. био је бој на Руднику у коме је Антоније Ристић, потоњи заповедник ослобођеног Карановца ранио Турчина Пљакица, те од тада и понео његово име, па се звао: Антоније Ристиц Пљакић, војвода Пљака.

Пљакин шанац

Mar 3, 1805

Године 1805. Капетан Радић Петровић, први заповедник Карановца после ослободења града од Турака, започео изградњу утврђења, које је доцније, названо Пљакин шанац, по следећем заповеднику Карановца, који је изградњу тог утврђења завршио. (На том месту је, сада, парк “Пљакин шанац” и зграда “Леснине”, са околним кућама.)

Ослобођење од турака

Jul 12, 1805

Године 1805. 12. јула Вожд Карађорђе, предводећи око 6000 устаника, меду којима су биле све важније устаничке старешине, ослободио Карановац.
Затим су устаници цео Карановац, око 700 кућа спалили, а џамију - зидану од камена - срушили.

Турци спалили студеницу

Mar 3, 1806

Године 1806. у бици код Дежеве Турци су под командом Сулејман-паше Скопљака победили српске устанике (који су били под командом Радића Петровића), и стигли до Студенице, коју су опљачкали и запалили.

Први суд

Mar 3, 1811

Године 1811. основан први суд - магистрат у Карановцу.

Нахијска школа

Mar 6, 1812

Године 1812. у Карановцу се налазила нахијска школа. (Школа коју је издржавала цела нахија.)

Седиште српске устаничке војске

Mar 6, 1813

Године 1813. Карановац је главно седиште српске устаничке “јужне војске”, која је имала преко 10.000 устаника о била под командом је Антонија Ристића Пљакића.

Мирина чесма

Mar 6, 1815

Године 1815. (око) у Краљеву, на чесми на обали Ибра код "Женеве" по легенди девојка Мира је наточила тестију и ибрик воде. Док се Мира још није одмакла од чесме, наиишла је, на коњима, група Турака. Турци су били кивни на Србе због новог устанка и због тога што морају да напусте Карановац. Један од њих, не силазећи са коња, осорно затражи од девојке Мире крчаг, да се напије воде. Мира одлучно одби да му да крчаг. Турци су повадили сабље и ту, поред саме чесме, сасекоше Миру. Од тада се та чесм

Ослобођење од турака

Jul 15, 1815

Године 1815. око половине јула Турци су предали Карановац кнезу Милошу, па је овај град коначно ослобођен од Турака.

Седиште пожешке нахије

Aug 6, 1815

Године 1815. Карановац је постао седиште пожешке нахије.

Прва амбуланта

Mar 6, 1817

Године 1817. прва амбуланта (Симеона Кнежевића) у Карановцу.

Прва школа

Mar 6, 1823

Године 1823. у Карановцу ради школа са 10 ученика.

Прва црква

Mar 6, 1824

Године 1824. старањем кнеза Милоша, по чијем наређењу је у ту сврху издвојен део пореских прихода, у Карановцу је подигнута православна црква (без звонаре).

Пудигнута звонара

Mar 6, 1826

Године 1826. уз карановачку цркву је подигнута звонара од камена.

Господар Васин-конак

Mar 6, 1830

Године 1830. господар Васа Поповић, старешина пожешке нахије је, уз дозволу кнеза Милоша, подигао у Карановцу, недалеко од цркве, господар Васин-конак, који је данас најстарија грађевина у Краљеву.

Прва црквена звона

Mar 6, 1831

Године 1831. пошто је хатишерифом од 1830. признато слободно богослужење, кнез Милош је још у јесен исте године - преко посредника Јована Атанацковића - поручио у Сомбору 38 звона. Прва партија од 4 звона (за београдску стару цркву) приспела је половином новембра исте (1830.) године. Друга партија од 34 звона приспела је почетком 1831. године, од којих су три звона (изливена у Либеку, у Немачкој) послата су цркви карановачкој. Ова звона су, за време окупације Краљева у Првом светском рату однета

Прва болница

Mar 6, 1837

Године 1837. у Карановачком гарнизону је основана болница у згради близу Пљакиног шанца.

Коста Цукић

Mar 6, 1848

Године 1848. Коста Цукић, рођени Карановчанин, отац нашег динара, први доктор наука из ових крајева, постављен за проф. Велике школе, те је тако постао први професор те Школе рођен у Србији.

Зграда Окружног начелства

Mar 6, 1850

Око 1850. године сазидана је зграда Окружног начелства у Карановцу (у којој се данас налази Окружни суд у Краљеву).

Пресељење епископије ужичке

Mar 6, 1854

Године 1854. пресељена столица епископа ужичког из Чачка у Карановац.

Пресељење суда у Карановац

Mar 6, 1854

Године 1854. преселио се из Чачка у Карановац суд и Начелништво за округ чачански, а 1859. године враћени су, поново, у Чачак.