-
Од 4. века се на подруцју околине данашњег Краљева развијају значајна римска насеља, од којих су најпознатија: Рајановац (Трајановац), на левој обали реке Рибнице, на коси Стрменику (око 7 км од данашњег Краљева) и Јанок, на месту на коме се данас налазе Месна канцеларија и ОШ у Конареву.
-
Манастир Студеница - Званични сајт Године 1183. почела изградња манастира Студенице.
-
Манастир Жича Година 1206 почела изградња манастира Жиче.
-
Године 1219. након стицања самосталности српске православне цркве Св. Сава одређује Жичу за седиште прве српске Архиепископије.
-
У Ибарској клисури, око 20 км. од Краљева, сазидан је средњевековни град - тврдава Маглич.
-
Подручје Рудо Поља дефинитивно пало под турску власт.
-
Године 1476. извршен први попис становника Рудо Поља.
-
Године 1570. први пут се помиње Карановац.
-
Године 1699. Аустро-турски рат завршен Карловачким миром, после кога су се Турци свирепо светили српском народу, који је у том рату учествовао на страни Аустрије. Измеду осталих српских манастира Турци су опљачкали Студеницу и посекли тамо затецене калуђере.
-
Године 1718. измеду Турске и Аустрије закључен је, на 24 године, Пожаревацки мир, којим је Аустрија добила Србију северно од Западне Мораве, на чијој је левој обали била граница. Тако је Карановац, и у том периоду, остао на турској територији.
-
Године 1737. настала је аустријска географска карта на којој је уцртан минијатурни план Карановца. Недалеко од њега, на самој десној обали Западне Мораве, означено је (истим типом слова, али мањим) село Карановац.
-
Године 1739. београдским миром завршио се Аустро-турски рат (1737-1739). Турска је поново овладала Србијом, а у данашњем краљевачком крају опустела су и била - извесно време -потпуно ненасељена места: Витановац, Витковац, Гледић, Дрлупа, Карановац, Лешево, Милавчић, Опланићи, Печеног, Чукујевац и Бокчиновици (данас Петропоље)...
-
Године 1789. за време Кочине крајине, односно за време Аустријско-турског рата 1788-1791, мошти Св. краља (Стефана Првовенчаног) су после склањања из манастира Студенице 8 дана биле сакривене у Карановцу.
-
Аустријска војска ушла у Карановац
-
Осим у Каранова кугом су били заражена и подручја Београда, Смедерева, Ваљева, Шапца и других градова.
-
Године 1804. био је бој на Руднику у коме је Антоније Ристић, потоњи заповедник ослобођеног Карановца ранио Турчина Пљакица, те од тада и понео његово име, па се звао: Антоније Ристиц Пљакић, војвода Пљака.
-
Године 1805. Капетан Радић Петровић, први заповедник Карановца после ослободења града од Турака, започео изградњу утврђења, које је доцније, названо Пљакин шанац, по следећем заповеднику Карановца, који је изградњу тог утврђења завршио. (На том месту је, сада, парк “Пљакин шанац” и зграда “Леснине”, са околним кућама.)
-
Године 1805. 12. јула Вожд Карађорђе, предводећи око 6000 устаника, меду којима су биле све важније устаничке старешине, ослободио Карановац.
Затим су устаници цео Карановац, око 700 кућа спалили, а џамију - зидану од камена - срушили. -
Године 1806. у бици код Дежеве Турци су под командом Сулејман-паше Скопљака победили српске устанике (који су били под командом Радића Петровића), и стигли до Студенице, коју су опљачкали и запалили.
-
Године 1811. основан први суд - магистрат у Карановцу.
-
Године 1812. у Карановцу се налазила нахијска школа. (Школа коју је издржавала цела нахија.)
-
Године 1813. Карановац је главно седиште српске устаничке “јужне војске”, која је имала преко 10.000 устаника о била под командом је Антонија Ристића Пљакића.
-
Године 1815. (око) у Краљеву, на чесми на обали Ибра код "Женеве" по легенди девојка Мира је наточила тестију и ибрик воде. Док се Мира још није одмакла од чесме, наиишла је, на коњима, група Турака. Турци су били кивни на Србе због новог устанка и због тога што морају да напусте Карановац. Један од њих, не силазећи са коња, осорно затражи од девојке Мире крчаг, да се напије воде. Мира одлучно одби да му да крчаг. Турци су повадили сабље и ту, поред саме чесме, сасекоше Миру. Од тада се та чесм
-
Године 1815. око половине јула Турци су предали Карановац кнезу Милошу, па је овај град коначно ослобођен од Турака.
-
Године 1815. Карановац је постао седиште пожешке нахије.
-
Године 1817. прва амбуланта (Симеона Кнежевића) у Карановцу.
-
Године 1823. у Карановцу ради школа са 10 ученика.
-
Године 1824. старањем кнеза Милоша, по чијем наређењу је у ту сврху издвојен део пореских прихода, у Карановцу је подигнута православна црква (без звонаре).
-
Године 1826. уз карановачку цркву је подигнута звонара од камена.
-
Године 1830. господар Васа Поповић, старешина пожешке нахије је, уз дозволу кнеза Милоша, подигао у Карановцу, недалеко од цркве, господар Васин-конак, који је данас најстарија грађевина у Краљеву.
-
Године 1831. пошто је хатишерифом од 1830. признато слободно богослужење, кнез Милош је још у јесен исте године - преко посредника Јована Атанацковића - поручио у Сомбору 38 звона. Прва партија од 4 звона (за београдску стару цркву) приспела је половином новембра исте (1830.) године. Друга партија од 34 звона приспела је почетком 1831. године, од којих су три звона (изливена у Либеку, у Немачкој) послата су цркви карановачкој. Ова звона су, за време окупације Краљева у Првом светском рату однета
-
Године 1837. у Карановачком гарнизону је основана болница у згради близу Пљакиног шанца.
-
Године 1848. Коста Цукић, рођени Карановчанин, отац нашег динара, први доктор наука из ових крајева, постављен за проф. Велике школе, те је тако постао први професор те Школе рођен у Србији.
-
Око 1850. године сазидана је зграда Окружног начелства у Карановцу (у којој се данас налази Окружни суд у Краљеву).
-
Године 1854. пресељена столица епископа ужичког из Чачка у Карановац.
-
Године 1854. преселио се из Чачка у Карановац суд и Начелништво за округ чачански, а 1859. године враћени су, поново, у Чачак.