-
Збор у Орашцу- почетак Првог српског устанка
-
Period: to
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
-
Period: to
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК
-
Битка на Чокешини
-
Погубљене дахије на Ада Кале
-
Одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета
-
Битка на Иванковцу
-
Основан Правитељствујушчи совјет у манастиру Боговађа
-
Битка на Мишару
-
Битка на Делиграду
-
Устаници освајају Београд
-
Ичков мир
-
Михељсонова прокламација
-
Битке на Штубику и Малајници (август)
-
Основана Велика школа у Београду
-
Други уставни акт
-
Битка на Чегру
-
Битка код Варварина
-
Бој на Тичару код Лознице
-
Трећи уставни акт
-
Букурешки мир
-
Крај Првог српског устанка
-
Таковски збор- почетак Другог српског устанка
„Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет -
Period: to
Милош Обреновић, кнез Србије
-
Битка на Љубићу
Током 1815. године одиграле су се и битке код: Чачка, Пожаревца, Палежа и на Дубљу. У свим биткама је победила српска устаничка војска. -
Споразум кнеза Милоша и Марашли Али-паше
Усмени договор о мешовитој српско-турској управи у Смедеревском санџаку. Договор је уређен посебним ферманом, којим је Србија и званично добила неколико значајних повластица. -
Убиство Карађорђа
-
Једренски мир
Мир је потписан између Русије и Турске, а Србији је дозвољено да анектира 6 нахија. -
ДРУГИ ХАТИШЕРИФ
-
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ
Узроци доношења Устава од 1835. су пре свега изложени у карактеру владавине тадашњег кнеза Милоша Обреновића. Кнез је успео да се уз турску подршку уздигне на ранг „баш кнеза“ или врховног кнеза. Након Другог српског устанка, главни кнежев такмац у власти је била Народна канцеларија, претворена 1826. у Београдски суд. Незадовољство Милошевим апсолутизмом је довело до дизања многобројних буна. Њихов циљ је био ограничити Милошеву власт. Милетина буна (јануар 1835) је била непосредан повод за доно -
Крај Српске револуције
