-
Iz braka Konstancija Hlora sa Jelenom rođen je Flavije Valerije Konstantin.
-
Prisustvovao je abdikaciji Dioklecijana i Maksimina. Pogeao je od Galerija kod oca Konstancija u Jork.
-
U Jorku nasledio je oca Konstancija Hlora na mestu vladara Britanije i Galije.
-
Konstantin je stupio u savez sa Maksimilijanom i uzima za ženu njegovu ćerku Faustu. Maksimilijan je pokušao da ga ubije na spavanju. Uhvaćen na delu, izvršio je samoubistvo.
-
Pobedio je Gale, a Maksimilijan, posle neuspelog puča koji je podigao protiv Konstantina, izvršio je samoubistvo. Konstantin je posetio proročište u Granu, u Galiji. Ovde su mu prorekli vladavinu dugu 30 godina.
-
Konstantin je učestvovao u Serdiki (Sofija) sa Licinijem i Galerijem u donošenju tzv. Edikta o toleranciji vera, dokumenta koji će kasnije poslužiti kao predložak Milanskom ediktu. Umro je Galerije.
-
Maksencije je objavio rat Konstantinu i ovaj uzvraća. Uz pomoć Germana, Gala i Brita, Konstantin je krenuo na Rim. Ušao je u Italiju i zauzeo je Sigusim. U nastavku pohoda Konstantinova vojska je porazila neprijatelje kod Berše i zauzela Veronu. U pohodu na Rim, ima viziju krsta posle čega na štitove i šlemove svoje vojske stavlja znak X koji seče P. Odneo je pobedu i postao vladar celog zapada.
-
Donesen je Milanski edikt sa Licinijem kome daje sestru Konstanciju za ženu. Licinije pobeđuje Maksimina Daju i postaje jedini vladar Istoka. Počinje obnova hrišćanskih hramova i povratak izgubljenih poseda.
-
Desio se prvi Konstantinov upad na teritoriju Licinija i sukob sa njegovim vojskama kod današnjih Vinkovaca u Hrvatskoj.
-
Povodom desetogodišnjice vladavine, Konstantin objavljuje novac sa nehrišćanskim simbolima, najčešće sa predstavom nepobedivog Sunca (Sol Invictus).
-
Konstantin i Licinije imenuju svoje sinove, Krispa i Linicijana, za cezare. Konstantin progoni donatiste.
-
Konstantin donosi proglase iz 321. godine kojim naređuje da sudovi budu zatvoreni 25. decembra radi praznovanja ''dana Sunca'' kao i da se nedelja mora poštovati kao Božji dan.
-
Konstantin je pobedio Licinija kod Jedrena (Turska) i odredio mu pritvor u Solunu. Nešto kasnije ga ubija. Time postaje jedini vladar Rimsog carstva. Objavljuje Edikt istočnim provincijama.
-
Zaseda Prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, (17. maj-25. avgust) poznatiji još kao Sabor 318 otaca, a njegovim radom rukovodi Konstantin. Proslavlja dvadeset godina vladavine.
-
Konstantin ubija suprugu Faustu, sina Krispa i sestrića Licinijana i tako učvršćuje vlast jer više nema potencijalnih uzurpatora.
-
Konstantinova majka Jelena pronalazi časni krst na kome je razapet Isus Hristos. Konstantin obnavlja Drepanum i naziva ga Helenopolis.
-
Predstavljena je nova prestonica Rimskog carstva koju je Konstantin nazvao Novi Rim, ali koja je još za njegovog života ponela ime po njemu-Konstantinopolj.
-
-
-
Proslavio je tridesetogodišnjicu svoje vladavine. Održani su Sabori u Tiru i Jerusalimu. Proglašava Dalmacija za cezara, stvorivši pet cezara-Konstantina II, Konstancija, Konstansa, Dalmacija i Hanibalijanusa.
-
Umro je Flavije Konstantin poznatiji kao Konstantin Veliki. Zbog zasluga za crkvu, proglašen je za ravnoapostolnog i sahranjen u crkvi Dvanaest apostola.
-
Na Dioklecijanovom dvoru sa majkom Jelenom živeo je kao zatočenik.
-
Pridružio se Galerijevim trupama na Istoku.
-
-
Stupio je u brak sa Minervinom sa kojom ce imati sina Krispa. Bio je u Nikomediji kada je upaljena Dioklecijanova palata, što je bio povod za obnavljanje progona hrišćana.
-
Sastanak Dioklecijana, Galerija i Maksimilijana u Karnatumu (blizu Beča) gde Licinije dobija status avgusta dok je Konstantinu potvrđen čin cezara.
-
