Љубомир Недић

Timeline created by tinaristic
  • Рођење

    Рођење
    Љубомир Недић родио се 25. априла 1858. године у Београду.
  • Школовање

    Школовање
    У Београду је завршио основну школу и гимназију. Године 1878. уписао се на студије медицине у Лајпцигу, у Немачкој. Од медицине, преко зоологије и природних наука, интересовања га воде до психологије и филозофије. Докторирао је 1884. године, у Немачкој, с темом из области логике.
  • Суплент на Великој школи

    Суплент на Великој школи
    Када се, по завршетку школовања, вратио у Београд, запослио се као професор на Великој школи. Упркос фијаску који је, услед брзог и неразговетног читања доживео при првом наступу на Великој школи, и упркос тешком говору, Љубомир Недић постаће цењен и омиљен предавач.
  • Професор на Великој школи

    Професор на Великој школи
    После две године рада са звањем суплента, Љубомир Недић постаје професор на Великој школи, заменивши на катедри Милана Кујунџића Абердара. Неуобичајено рано, у двадесет осмој години, стекао је велики углед носиоца високог академског звања.
  • Филозофски радови

    Филозофски радови
    Пре него што се фокусирао на текстове из области књижевне критике, Недић објављује филозофске радове, које ће критика оценити као неоригиналне и незанимљиве: „О хипнотизму“ (1888), „О сну и сновима“ (1888), „О софизмима" (1889). Данас је јасно да је написавши ове радове Љубомир Недић завршио своју каријеру филозофа, после које ће уследити плоднија каријера књижевног критичара.
  • Болест

    Болест
    Према сведочењу Слободана Јовановића, Љубомир Недић је тек био превалио тридесету годину кад је постао неизлечиви болесник, везан за собу и кревет. Млад професор, који је слободно време проводио у лумповању и лагодном животу, постао је полупокретан. Болест је довела до тога да се озбиљније и преданије посвети писању.
  • "Из новије српске лирике"; Јован Јовановић Змај

    "Из новије српске лирике"; Јован Јовановић Змај
    Љубомир Недић пише оштро, строго, без ослањања на претходнике, без снисходљивости. Удара на традиционалне вредности. Насупрот мишљењу целог народа, сматра да је Јован Јовановић Змај, као стихотворац, без много надахнућа, заузео место које не заслужује. Узрок Змајеве популарности види у томе што широки читалачки кругови, који су осредњи, воле осредња дела. Признао је Змају да је добар дечји песник, сатиричар, зналац језика народних песама и уредник часописа.
  • "О правопису и интерпункцији"

    "О правопису и интерпункцији"
    Рад "О правопису и интерпункцији" је 8. априла 1894. године поднео Књижевно-уметничкој заједници. Тај рад Љубомир Недић објавио је и у засебној књижици.
  • Часопис "Српски преглед"

     Часопис "Српски преглед"
    Љубомир Недић је пет месеци издавао луксузно опремљен часопис „Српски преглед“. Трошкови издавања били су велики, а показало се и да није добро управљао новцем: сиромашним сарадницима је издавао високе хонораре; познаницима је позајмљивао новац, који му они врло често нису враћали. Због лоше финанскијске политике, часопис је брзо угашен.
  • Преводилачки рад

    Преводилачки рад
    Са енглеског језика превео је класично дело енглеске књижевности, роман Оливера Голдсмита "Векфилдски свештеник".
  • Пензионисање

    Пензионисање
    Љубомир Недић рано је завршио високе школе, рано стигао до звања универзитетског професора, а тешка болест приморала га је да се и рано пензионише.
  • "Новији српски писци": Милан Ђ. Милићевић

    "Новији српски писци": Милан Ђ. Милићевић
    Књига је изазвала сензацију због неповољне оцене књижевног дела Милана Ђ. Милићевића. Описује га као писца без литерарне културе, без талента и без спреме. Критикује чињеницу да се у једном делу Милићевићем често налазе ствари које је већ написао у другом делу Славу која га прати доводи у везу с тим што је он човек села и народа. Љубомир Недић критикује избор књига које је Милан Ђ. Милићевић преводио, као и његов некритички приступ народној грађи коју је сакупљао и објављивао.
  • "Новији српски писци": О књижевној критици

    "Новији српски писци": О књижевној критици
    У есеју "О књижевној критици" Љубомир Недић разликује три врсте критике. Текућа процењује дневне књижевне догађаје, и пролазна је. Друга се бави општим књижевним питањима,и није утицајна јер правац књижевности не одређују критичари, него писци. Трећа проучава само дело, и разликује се од историје књижевности. Сматра да критика треба да проучава књижевно дело само за себе, независно од свега. Критику сматра уметношћу, граном књижевности. Критика се састоји у анализи књиге и синтези писца из ње.
  • Смрт

    Смрт
    Љубомир Недић умро је, после вишегодишње болести, 29.јула 1902. у четрдесет четвртој години.
  • "Критичке студије"

    "Критичке студије"
    Године 1910. постхумно су објављене Недићеве "Критичке студије". У овој књизи сабрани су Недићеви текстови о Јакову Игњатовићу, Степану Митрову Љубиши, Лази К. Лазаревићу, Јанку Веселиновићу, Светозару Марковићу, Светиславу Вуловићу, Стевану Сремцу; затим о "Хамлету" и о српском преводу „Вертера“.
  • Period: to

    Књижевни критичар

    Недић се књижевном критиком бавио само десетак година, али је врло значајан и иновативан. Унео је модеран дух у критику, ревидирао старе књижевне судове, критиковао биографски и историјски метод у критици. Веровао је у универзалне и вечне естетичке вредности. Понекад је робовао својим предубеђењима и уносио у критику личне симпатије и антипатије. Сматрао је да је српска књижевна критика препуна непотребних обзира према писцима, и смело је ударио на неприкосновене величине свог доба.