Историјат Прве београдске гимназије

Timeline created by Vladana
In History
  • Оснивање

    Оснивање
    Прва београдска гимназија основана je у Београду,

    18. јуна 1839. године.
    Налази се у Улици цара Душана 61 на месту где се некада налазила Видин капија, кроз коју се улазило у Београд, а поред цркве Александра Невског.
  • Потпуна гимназија

    Потпуна гимназија
    На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је школске 1842/43. године постала потпуна гимназија.
  • Љубомир Ненадовић

    Љубомир Ненадовић
    Љубомир Ненадовић је био српски књижевник, дипломата и министар просвете.
    Припадао је првој генерацији која је завршила Прву београдску гимназију.
  • Статус европске школе

    Законом из 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у Гимназију уведен и шести разред, стога она добија статус европске школе. Те године Гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.
  • Седам разреда

    Седам разреда
    Увођење седмог разреда, који су уписивали ученици узраста 17 година. Гимназија започиње свој рад у Улици краља Петра број 4 у којој је Гимназија била смештана до 1863. године.
    У Гимназији су се тада учили многи предмети, али је тежиште било на страним језицима. Учило се пет страних језика : старословенски, немачки, француски, латински и грчкојелински.
  • Стојан Новаковић

    Стојан Новаковић
    Стојан Новаковић је био признати српски историчар, филолог, професор, председник владе, министар, државник, саветник и академик.
    Припада осмој генерацији Прве београдске гимназије која је матурирала 1858/1859. године.
  • Светозар Марковић

    Светозар Марковић
    Светозар Марковић је био српски политичар који је матурирао школске 1861/62. године у Првој београдској гимназији.
  • Оснивање ђачке дружине "Српска нада"

    Оснивање ђачке дружине "Српска нада" (касније: "Нада") одобрено је 1. марта 1868. године.
    Била је то прва гимназијска ђачка дружина и прво активно учешће ученика у политици. Када се појавио социјалистички покрет Светозара Марковића, ђаци Прве београдске гимназије су му приступили, што је изазвало познату Ђачку буну 1871. године.
  • Стеван Сремац

    Стеван Сремац
    Стеван Сремац је један од најзначајнијих и најчитанијих српских реалистичких писаца и академик.
    Своја прва знања је стекао у Првој београдској гимназији.
  • Бранислав Нушић

    Бранислав Нушић
    Бранислав Нушић је био српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја. Зачетник је реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата. Један је од матураната Прве београдске гимназије.
  • Стеван Стојановић Мокрањац

    Стеван Стојановић Мокрањац
    Стеван Стојановић Мокрањац је 1879. године завршио Прву београдску гимназију. Био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике.
    Као најистакнутија личност на прелазу из 19. века у 20. век заслужан је за увођење српског националног духа у уметничку музику.
  • Уписана прва ученица

    Све до 1880. у Прву београдску гимназију није могла да се упише ни једна ученица, јер се сматрало да отварањем 1863. године Више женске школе нема потребе да се женска омладина уписује у гимназију.
    Прва редовна ученица била је Лепосава Бошковић рођака Јована Бошковића, ранијег професора Гимназије.
  • Јован Цвијић

    Јован Цвијић
    Јован Цвијић је био српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (сада Српска академија наука и уметности) професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем српске географије.
    Матурирао је 1884. године у Првој београдској гимназији.
  • Осми разред

    Гимназија је добила осми разред школске1891 / 1892. године. Убрзо после тога присталице класицизма у Србији постепено формирају „ класично-хуманистичку гимназију“ тако да су у Првој београдској гимназији постојала два усмерења: класични и реални.
  • Јован Скерлић

    Јован Скерлић
    Јован Скерлић је био српски књижевник, књижевни критичар, доктор књижевности и професор на универзитету.
    Живео је и радио у Београду. Рођен је 1877. године, а умро 1914. године.
    Матурант је Прве београдске гимназије 1895. године.
  • За време Првог светског рата

    За време Првог светског рата
    Током Првог светског рата од 1914. до 1919. године школа није радила.
    Зграда је служила као болница.
  • Промена назива школе

    После Првог светског рата школа мења назив у
    „Прва мушка реална гимназија у Београду“ да би се разликовала од женских гимназија.
    После 100 година рада школа се сели у нову зграду поред цркве Александра Невског, у Душановој улици где се и данас налази.
  • Освештан камен темељац

    Освештан камен темељац
    Камен темељац нове гимназијске зграде у Улици цара Душана 61 освештан је 20. септембра 1936. године.
    У ту зграду Прва београдска гимназија уселила се 27. априла 1938. године где остаје до данас.
  • Бомбардовање

    Бомбардовање
    Школа је бомбардована 6. априла 1941. године.
    Окупациона војска претворила је школу у касарну и уништила школске ствари. Настава се одвијала у нехуманим условима, па тако ратне дане ученици и професори проводе у просторијама других школа.
  • Опоравак

    Школске 1846/47. године школа прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметности у Улици краља Петра број 4, названој тако да подсећа да је најстарији син кнеза Александра Карађорђевића, кнежевић Петар Карађорђевић (доцније краљ Петар Први), ту похађао сва четири разреда Прве београдске гимназије.
  • Промена назива школе

    Школске 1959/60. године дошло је до реорганизације школе.
    Школа добија ново име Гимназија ,,Моше Пијаде".
    Постаје школа са два смера друштвено - језичким и
    природно - математичким.
  • Враћен стари назив

    Упериоду од 1977. до 1990. године за време важења усмереног образовања, школа губи свој идентитет, да би јој 1990. године био враћен статус гимназије, друштвено - језичког и природно - математичког смера, као и име Прва београдска гимназија.
  • Спомен - школа

    Спомен - школа
    Школа је добила статус спомен - школе, да би њена богата традиција била духовни ослонац и инспирација генерацијама које долазе са жељом да се млади васпитавају у духу универзалних људских вредности.
  • Гимназија данас

    Гимназија данас
    Прва београдска гимназија активна је и 175 година након оснивања. Школу тренутно похађа око хиљаду ученика. У знак поштовања према знаменитим личностима које су похађале, а неретко и предавале у Гимназији, неке од њих добиле су учионицу или просторију у школи.