Timeline: Развој српског књижевног језика до 19. века

863

Моравска мисија

Моравска мисија је почетак словенске писмености и преласка Словена на хришћанство. Браћа Константин и Методије су главни учесници у овом догађају.

863

Настанак глагољице

Пре поласка у Моравску мисију Ћирило и Методије су саставили прво писмо, глагољицу.

863

Настанак Старословенског

Ћирило и Методије су превели делове Библије са грчког и тако је настао ПРВИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК СЛОВЕНА и био је црквени.
Најпознатији споменици на Старословенском: "Маријино јеванђење" на глагољици и "Темнићки натпис" на ћирилици.

863

Маријино јеванђеље

Један је од најстаријих глагољских споменика и налази се у Руској националној библиотеци у Петрограду

863

Темнићки натпис

Један од најстаријих ћириличних споменика и налази се у Народном музеју у Београду.

867

Одлазак у Рим

Солунска браћа одлазе у Рим да оправдају своја дела папи

869

Ћирилова смрт

885

Методијева смрт

893

Настанак ћирилице

Након смрти Ћирила и Методија, њихови ученици Климент и Наум састављају друго словенско писмо-ЋИРИЛИЦУ

1101

Настанак српскословенског

Настао је у 12. веку и био у употреби све до 17. века. Српскословенски је српска редакција старословенског. Овим језиком су писали Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије, Стефан Лазаревић, свети Сава итд.

1180

Мирослављево јеванђеље

Најстарији споменик на Српскословенском, настао је у 12. веку. Мирослав је био хумски кнез. Он је наручио да се препише јеванђеље. Настало је у Рашкој. Илуминирао је Глигорије дијак. Писано је на пергаменту и писано је пером, илуминирано је црвеном,зеленом,белом и жутом бојом, украшено златном.

1205

Житије светог Симеона

Ово дело је написао свети Сава у 13. веку и прво је сачувано дело на Српскословенском. Део је Хиландарског типика и представља Симеонов одлазак на Свету гору и његову смрт.

1349

Душанов законик

Најважнији законик средњовековне Србије. Донет је на сабору у Скопљу 1349. и допуњен је 1354. на сабору у Серу. Садржао је од 135 до 201 члана у зависности од сачуваног преписа. Важан је споменик Српскословенског јер је још ближи народном језику.

1690

Велика сеоба Срба

Српски народ је из Србије отишао на просторе Аустријског царства северно од Саве и Дунава. Свештеници преписују књиге и на новом простору, међутим због политичког пртиска српска црква тражи ппмоћ од Русије.

1733

Рускословенски

Русија шаље своје свештенике који доносе књиге на руском и отварају школе. Рускословенски потискује српскословенски половином 18. века, а остаје у употреби до краја 18. века. Овим језиком су писали Захарија Орфелин и Јован Рајић.

1761

Плач Сербији

Ово је најпознатија Орфелинова песма. 1761. је објављена на народном, а 1763. на рускословенском.

1768

Славеносрпски магазин

Прво дело на славеносрпском, аутор је Захарија Орфелин, 1768.

1768

Славеносрпски

Руски учитељи се враћају у Русију и писци у рускословенски крећу да уносе елементе српског народног језика и тако настаје Славеносрпски пред крај 18. века и остаје у употреби до Вукове реформе. На овом језику пишу Захарија Орфелин, Јован Стерија Поповић, Сава Мркаљ, Јован Хаџић, Милован Видаковић и други.